Predstavu ”Poslednja ljubav Hasana Kaimije” po tekstu Derviša Sušića režirao je Goran Damjanac u Narodnom pozorištu u Tuzli.
U ovoj velikoj ansambl predstavi igraju: Damir Mahmutović, Adnen Omerović, Dražen Pavlović, Irma Zukić, Elvis Jahić, Edis Žilić, Remira Osmanović, Milenko Iliktarević, Siniša udovičić, Midhat Kušljugić, Nedim Malkočević, Samed Alić, Enver Hasić, Jasmina Dedić, Luka Spasojević i Mirna Mujagić.
Ansambl sačinjen od veterana i mladih glumaca igra zrelo, sa jasnom svešću o tome šta igraju, na svom su terenu i igra se kao da se veze jedan fini vez. Igra se da bi se publici predala pripovest o Hasanu Kaimiji.
Za svakog od glumaca igra je lična, jer je i priča neobično važna. Uz jasnu svest o značaju Derviša Sušića, sa velikom pažnjom su kreirani likovi.
Na okruglom stolu nakon predstave moderator Dževdet Tuzlić je rekao da je jedna od razina koje ovaj tekst čine svevremenim, da parafraziram, jeste to što se bavi čovekom na vetrometini istorije.Uz to Hasan Kaimija je junak svestan efemernosti čovekovog trajanja i on harizmatični derviš i vidar, koji se u Sarajevo vraća po unutrašnjem pozivu da zaokruži svoj put- u ovom životu hoće da spozna ono čemu teži. U vreme velike pobune sarajevske sirotinje 1683-će on u toj pobuni predvodi narod.
Derviš Sušić je ovu pripovest smestio u 17-ti vek ( premijerno je izvedena pre 45 godina na sceni narodnog pozorišta u Tuzli), a dramaturg Kemal Bašić koristio se dramom i pripovetkom ”Kaimija” iz zbirke ”Pobune”. Bašić vrlo spretno u telo drame uvodi delove pripovetke kako bi tekst gledaocu dalo celovit uvid u kontekst u kojem se drama zbiva i karaktere koji je grade.
Reditelj Goran Damjanac prateći pripovedačku nit pažljivo režira ovaj komad držeći ga u skladnom ritmu i time dobija potpunu pažnju gledaoca kroz čitavu dramu, u ključu koji meša duhovitost, snagu ove rafinirane pripovesti uz finu dozu cinizma. Zato nas kroz dramu vodi pripovedačev glas koji dolazi iz offa, tako da gledalac ima utisak putovanja kroz naraciju, kojoj se prepušta svojim doživljajem. Čitav tim pušta da Derviš Sušić kazuje pripovest, svi su tu da sa velikom odgovornošću prema piscu donesu Kaimijinu sudbinu jasno i na dlanu i u tome uspevaju.
Scenografija Harija Ejubovića i kostim Vesne Teodosić prate epohu i daju jasan kontekst vremena u kojem se priča dešava, oni podržavaju glumce dajući im okvir po kojem se kreću, jednako kao i muzika Denisa Hadžića koja snažno prati tok same drame.
Predstava otvara mnoštvo pitanja i podseća nas- kako stoji u belešci dramaturga u programskoj knjižici da: ukoliko čovjek neće oblikovati događaje, onda oni hoće njegov život- oluja je to pred kojom nema sigurne luke.
Ova predstava po mom doživljaju tako i jeste najpre – jedna plovidba.
Piše: Nataša Gvozdenović
Foto: Dejan Đurković
